UZROK REŠAVA POSLEDICE

Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije od 1. jula do 1. novembra 2016. godine sprovodi još jednu akciju legalizacije oružja.

IMG_20160725_135921Ako se vodimo prethodnim legalizacijama u kojima je vraćeno tek nekoliko hiljada komada oružja, naspram 200 do 900 hiljada koliko se procenjuje da u Srbiji ima nelegalnog oružja, može se pretpostaviti da ni aktuelna akcija legalizacije neće bitno umanjiti ove brojke.

Problem manje uspešnih akcija, prema mišljenju Ivana Zveržhanovskog, šefa Kancelarije Centra za kontrolu malog i lakog naoružanja u istočnoj i jugoistočnoj Evropi (SEESAC), leži u nekoliko faktora.

– Brojka od 200 do 900 hiljada ne znači ništa, samo znamo da je to velika količina oružja. Ali tu je i prvi problem- ljudi uopšte nisu bili šokirani tim podatkom. Dok se ne promeni svest da za toliku količinu oružja ne znamo odakle je, ko ga poseduje i gde završava, to je velika pretnja za društvo i mi ne možemo imati uspešne akcije legalizacije. To je osnovni problem.- objašnjava Zveržhanovski.

Drugi problemi, kako kaže, leži pre svega u velikom nepoverenju građanstva u institucije, njihovom neznanju i nedovoljnom informisanošću.

Posebno je problematična poslednja akcija legalizacije, jer je nastupila odmah nakog događaja u Žitištu, te je medijski bila propraćena tek narednih nekoliko dana. Svaka dalja medijska kampanja ili bilo kakva vidljiva akcija koja bi građanstvo upoznala i informisala na pravi način ne postoji.

Kako nam objašnjava Zveržhanovski, akcije zahtevaju ozbiljan proces koji uključuje i edukaciju građana, kao i relevatno i sistematsko istraživanje zbog čega građani poseduju toliko oružja, kako bi na osnovu istih država mogla da planira i naredne akcije legalizacije, sa uspešnijim ishodom.

-Ono što je sada bitno jeste da se ispita koji je stvarni trošak svega toga. On uopšte nije zanemarljiv. Na dnevnom nivou možete, samo iz medija, saznati za neki slučaj upotrebe vatrenog oružja. Treba sagledati koji je to trošak za zdravstveni sistem, socijalni sistem, sudske procese, koji je uticaj posedovanja oružja na nasilje u porodici? Ne treba samo posmatrati ekstremne slučajeve, već posmatrati toliku količinu oružja kao konstantnu pretnju čitavom društvu.- kaže Zveržhanovski.

On dodaje i to da je posebno opasno što je vraćanje oružja prepušteno građanima, koji će svoj pištolj, kalašnjikov ili neku eksplozivnu napravu nositi do policijske stanice sami na drugi kraj grada, čime se dodatno ugrožava bezbednost. Što se tiče povećanja poreza, ona su uticala samo na smanjenje legalnog posedovanja oružja. S druge strane veliki je broj nelegalnog oružja koje se ne može legalizovati. Sve ovo upućuje na početni problem, a to je da ne postoji dovoljno poznavanje motivacije za držanje oružja.

– Rešenje je da ispitamo gde je uzrok problema, da bismo rešili posledice.- Zaključuje Zveržhanovski.

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterPrint this page
Posted in Najnovije vesti.