POSEDOVANJE ORUŽJA JE RODNA STVAR

Regionalno istraživanje o rodnim aspektima lakog i malokalibarskog naoružanja, koje je SEESAC ove godine pokrenuo, pokazuje da je posedovanje i upotreba oružja u Srbiji vrlo rodno uslovljena pojava.

boza0U razgovoru sa Draganom Božanićem, koordinatorom ovoj projekta, saznajemo da uprkos tome, kod nas ona još uvek nije probila put do zakonodavstva. Vlasnička struktura posedovanja oružja, kao i njegove upotrebe, jasno pokazuje da to jeste i rodno pitanje.

“U Srbiji među vlasnicima oružja izrazito dominiraju muškarci”, kaže Božanič, “i to čak 95 odsto registrovanih muških vlasnika, naspram tek 5 odsto žena koje poseduju oružje.”

Prema podacima prikupljenim kroz projekat “Oružje na meti”, koje vodi SEESAC, analizirajući 500 novinskih članaka utvrđeno je da su u Srbiji počinioci incidenata sa oružjem u čak 97 odsto slučajeva bili muškarci, dok su žene to bile u svega 3 odsto slučajeva. S druge strane, istraživanja pokazuju da prisustvo oružja u većoj meri povećava stopu ubistava žena od stope ubistava muškaraca, jer se videlo da je u incidentima gde je korišćeno vatreno oružje najčešći ishod za žene bio smrt, dok su za muškarce to bile povrede.

“Ono što je posebno bitno jeste da mi budemo svesni ovih razlika koje postoje. Postoje specifični bezbednosni rizici koji se mogu razlikovati za žene i za muškarce i to treba da bude integrisano u zakone kojima se ova pitanja regulišu, jer mi samo na taj način možemo obezbediti da sprovođenje ovih mera u jednakoj meri garantuje bezbednost i ženama i muškarcima. Pretpostavlja se da donesene jedinstvene mere znače jednaku dobrobit svima, što međutim u praksi dovodi do toga da nečije potrebe ne budu zadovoljenje”, objašnjava Božanić.

Postoje i rodno uslovljenje razlike u stavovima prema oružju. U regionu žene češće imaju negativan stav prema oružju i oružje u svom domu vide kao izvor pretnje i opasnosti kako za sebe tako i za svoju porodicu, dok muškarci češće o oružju govore kao o sredstvu kojim štite bezbednost svoje porodice. Božanić objašnjava da ovakva shvatanja proizilaze iz dominantnog shvatanja maskuliniteta. Ideal muškosti je visoko postavljen, te pokušava da se razume koja je uloga oružja u ostvarenju tog idela.

Istraživanja još pokazuju da su motivi zbog kojih se oružje poseduje različiti, ali da se oružje koristi i nabavlja kao sredstvo kontrole i kao sredstvo da se ta kontrola održi i da se stekne određena moć kako nad ženom, tako i nad drugim muškarcima u zajednici. Taj motiv raste kako raste i percepcija muškarca da su kontrola i moć ugroženi.

Ipak, vlasnička struktura oružja slična je za većinu država na svetu. Ono što je za nas specifično jeste vrlo velika rasprostranjenost oružja, što se radi o postkonfliktnom društvu, te ceo taj kontekst negativne posledice uvećava i intenzivira.

“Takođe postoje razlike kako se određene države odnose prema ovom problemu i u kojoj meri je on priznat kao značajni društveni problem i shodno tome u kojoj meri se onda on pokušava rešiti zakonodavnim reformama ili donošenjem određenih strategija”, zaključuje Božanić.

S obzirom na rezultate dobijene dosadašnjim istraživanjima, ne može se reći da je država ozbiljno rešena da okonča ovaj problem, što se najviše vidi kroz vrlo neuvezane zakone i strategije. To implicira da se problemu ne pristupa sa svih strana. Ipak ova godina značajna je po donošenju Strategije zaštite od nasilja u porodici i protiv nasilja nad ženama, Zakona o zaštiti od nasilja u porodici, a donosiće se i novi Zakon o ravnopravnosti polova. Po rečima našeg sagovornika, ovo je jedinstvena prilika da zakonodavni i strateški okvir konačno usaglasimo.

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterPrint this page
Posted in Najnovije vesti.