NASILJE RAĐA NASILJE

“Koordinacija zahteva, pažljiv sistematski i visoko profesionalni rad. Čitav ambijent u našim institucijama ne pogoduje razvijanju visoke profesionalnosti, odgovornosti, sistemskog rada. Kada hoćete da se izborite sa nekim problemom vi morate da radite permanentno, godinama i da svi u institucijama teže istom cilju i da imaju isti vrednosni i profesionalni okvir, što nije slučaj kod nas”, objašnjava Marija Srdić, aktivistkinja Centra za podršku ženama iz Kikinde.

m srdicOna naglašava da je kontrola rada u državnim institucijama ključna, jer institucije imaju posebne protokole po kojima su obavezne da postupaju, te ono što se kasnije desi u dramatičnim slučajevima kao što je Žitište, analizom pokazuje da je neko u sistemu zakazao i nije postupio profesionalno, što je dovelo do fatalnih posledica. Srdić kaže da bi na tim greškama trebalo da se uči, te da se one ne ponavljaju.

“Ali kod nas po pravilu usleđuje pravdanje institucija. Prva izjava ministra policije nakon slučaja Žitište bila je da nasilnik do tada nije bio evidentiran kao počinilac krivičnog dela, čak ni saobraćajnog prekršaja. U kakvoj je vezi partnersko nasilje i kriminal uopšte? Ni u kakvoj. Ogroman proj počinilaca nasilja nije počinio nijednu drugu vrstu krivičnog dela. Mi često govorimo na pogrešan način o stvarima, što dovodi do normalizacije nasilja. Tražimo izgovore gde izgovora ne sme biti”, objašnjava Marija Srdić.

Drugi problem je što tek nakon najdrastičnijih slučajeva nasilja i krivičniih dela država počinje da reaguje, i to vrlo često samo deklarativno, dodaje Srdić. Kako kaže, bombastične i emotivne izjave političara nakon što se slučaj nasilja već desio, ne vodi rešavanju stvarnog problema.

“Predlog za veća ovlašćenja policije u slučaju nasilja u porodici je u nekoliko navrata bio predmet rasprave u Skupštini. Predlog je odbačen. Sad će odjednom taj isti predlog proći. To samo pokazuje koliko je ova i svaka druga vlast spremna da zaista rešava problem nasilja”, ističe naša sagovornica.

A problem nasilja u Srbiji mnogo je dublji. Postoji promena sveopšte klime u društvu kada se radi o nasilju uopšte, jer Srbija već dugi niz godina neguje nasilničku kulturu, počev od ratova, te postratne klime u kojoj se još uvek nalazimo.

“Deca reaguju na ono što im mi pokažemo, a visoka je korelacija između nasilja kojim je dete okruženo u detinstvu i toga da li će i sam kasnije vršiti, odnosno trpeti nasilje”, upozorava Marija Srdić.

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterPrint this page
Posted in Najnovije vesti.