INSTITUCIJE NE FUNKCIONIŠU

“Posedovanje oružja je u tesnoj vezi sa nasiljem nad ženama. Broj žena ubijenih vatrenim oružjem sve je veći i veći”, izjavila je za “Dok nije kasno” Vanja Macanović, pravnica i aktivistkinja Autonomnog ženskog centra.

vanja macanovic0Policija je u obavezi da, kada se nasilje prijavi, proveri da li neko u kući poseduje oružje i ukoliko se dokaže da poseduje, ono se oduzima. Međutim, to oružje će se vratiti vlasniku ukoliko postupak pred sudom ne dobije epilog, što je čest slučaj u porodičnom i partnerskom nasilju. Usled nedostatka dokaza ili zbog odustanka žrtve od ponavljanja iskaza, slučajevi “padaju” na sudu. Svako ne postupnje po protokolima, bilo koje od institucija, pogubno je za funkcionisanje čitavog sistema.

Naša sagovornica podseća na slučaj iz Žitišta, gde je nasilje prijavljivano, ali iz Centra za socijalni rad očigledno niko nije pitao da li žrtvin suprug poseduje legalno ili ilegalno oružje.

“Ako vas niko ne pita, vi kao žrtva ne morate da znate šta sve treba da prijavite, to je zadatak institucija. Oni moraju da postavljaju to pitanje, kao i pitanje da li je neko od ukućana bio na ratištu, jer su nažalost ljudi sa ratišta sa sobom poneli veliki broj različitog vatrenog oružja”, objašnjava Macanović.

Dodatni problem predstavljaju sudske statistike. U njima su sve žrtve jednake. Ne klasifikuju ih po uzroku, te se ne može znati koja je žena ubijena u porodičnom nasilju, a koja je nastradala u saobraćajnoj nesreći.

Svi podaci o broju ubijenih ženja u partenrskim odnosima, kojima se raspolaže, dobijeni su iz medija. Država nema tačan odgovor na to pitanje.

Policija takođe u svojim statistikama ne beleži slučajeve gde počinilac ubije žrtvu, pa sebe, jer tada formalno ne postoji počinilac. Evidencija se vodi prema počiniocu. Zbog toga se statistika policije ne slaže sa drugim statistikama.

” Svaka država koja želi nešto da promeni  mora da ima početnu sliku stanja, da bi uopšte mogla da vidi koje mere da preduzme i da li te mere dovode do poboljšanja. Mi čak ni to nemamo”, zaključuje Vanja Macanović.

Prema podacima AŽC-a, u Srbiji je prošle godine ubijeno 27 žena u porodično-partnerskom nasilju. Njih sedam ubijeno je nožem, šest pištoljem, četiri su pretučene, a tri udavljene. Dve žene ubijene su sekirom, dve lovačkom puškom, a tri su ubijene na druge načine.

Share on FacebookShare on Google+Tweet about this on TwitterPrint this page
Posted in Najnovije vesti.